О књизи: 2012 / „Почетак, корен и потврда свега је љубав према Богу. Али за нас је ово почетак на крају, и ми волимо све што је на свету више од Бога. Треба да волимо Бога тако да се све друго осим Њега сматра споредним, а не главним, да су за нас Његови закони виши од свих људских одредби, Његов савет је већи од свих савета, тако да се сматра да Га тугујемо. много важније од ожалошћења неког човека. Волети Бога значи волети Га неколико пута више него оца, мајку, децу, жену, мужа, брата и пријатеља; а ми Га чак и не волимо колико волимо њих. Ко воли Бога, већ много више воли свог оца, мајку, децу и брата него онај ко је везан за њих више него за самог Бога. Љубав овог другог је једна оптичка варка, плотска чулна љубав, један страсни шарм. Таква љубав не може да делује мудро, јер су њене очи слепе. Љубав је светлост, а не тама. Бог је у љубави, а не дух таме: где је светлост, тамо је мир, где је тама, тамо је огорчење. И зато је љубав која долази од Бога чврста и учвршћује наш карактер и чини нас чврстима; али љубав која није од Бога је климава и бунтовна и чини нас самима климавим, плашљивим и непостојаним. И стога, свака друга љубав на земљи мора произаћи директно из Божје љубави.…»